О луци Београд

Најављивана је градња стамбено – пословног комплекса у Луци Београд, град је започео дугогодишњи спор са власницима Луке око власништва над земљиштем, а од тога су покушали да направе аферу.

Предузеће Лука “Београд” приватизовано је по Закону о својинској трансформацији 1998. године, да би 2005. препродајном понудом за преузимање отишла у већинско власништво луксембуршкој фирми „Ворлдфин“, за око 40 милиона евра. Савет за борбу против корупције је својевремено презентовао и извештај о тој трансакцији у коме се наводи да је продајом државног пакета у предузећу Лука Београд оштећена држава, али и мали акционари, јер је продаја реализована испод цене.

Питање Луке је и раније подизало велику прашину, а у јавности су биле честе оптужбе да су власници Луке добили привилегију да Луку јефтино купе, и да добију земљиште на коме се каснијим измештањем Луке на другу локацију и градњом „Града на води“ може остварити огроман профит. Овом темом се бавила и истраживачка емисија Инсајдер на Б92, а да је Лука купљена због земљишта навела је и сама Ивана Веселиновић,  председница компаније Лука “Београд” у интервјуу „Вечерњим новостима“ у мају 2009. Према њеним речима, Лука је плаћена нешто више од 40 милиона евра, у њу је инвестирано преко 50 милиона евра, а према њеним речима, без перспективе градње, Лука би вредела негде испод десет милиона евра. Она је такође навела да ће у случају градње целог „Града на води“ само за накнаду за грађевинско земљиште Лука укупно платити око 900 милиона евра.

Угледни светски архитекта Даниел Либескинд и угледна консултатнска кућа за јавне просторе „Gehl Architects“, ангожовани су од стране предузећа „Лука Београд“ да би развили визију развоја новог урбаног комплекса и на тај начин и ревитализовали ово индустријско подручје које се налази у непосредној близини центра града. Израдили су „Mастер план“ и он је изгледао овако:

http://www.lukabeograd.com/en/city-on-wather/master-plan/strategy.html

Град Београд, дакле, као јединица локалне самоуправе није учествовао ни у приватизацији ни у продаји акција предузећа „Лука Београд“. То је све било изван утицаја Скупштине града. Када су нови власници Луке објавили тај „Мастер план“ он је, заједно са неким другим потенцијалним пројектима представљен на сајму некретнина у Кану те године и тамо је присуствовао и градоначелник Београда Драган Ђилас.

Извор: Новости | Четвртак, 12.03.2009.

„Београд представљен на Сајму некретнина и инвестиција у Кану – представљени и пројекти „Луке Београд“, „Еаст Поинта“, „Руднапа“ и МПЦ.

О томе је на Конференцији градоначелника, која је у среду организована на МИПИМ, својим колегама из 80 градова широм света говорио и први човек Београда Драган Ђилас.

– Закључак свих је био: није право време за инвестиције, али најхрабрији ће преживети. А кад погледате број пројеката које смо започели или планирамо да покренемо, Београд је доста храбар. Почели смо градњу моста преко Аде, планирамо да ускоро потпишемо уговор са Кинезима око градње моста преко Дунава. Причао сам и о нашем пројекту уређења београдског приобаља, о улагању у градску железницу… – каже Ђилас.“

* * *

Ово је од стране опозиције и критички настројене јавности искоришћено и претворено у „аферу“, и градска власт и градоначелник нашли су се суочени са оптужбама да су учесници некакве завере у вези тог земљишта на коме се налази лука.

Реалност је била управо супротна. Градско правобранилаштво је у име града Београда тужило Луку Београд, а нешто касније и Републику Србију због тог земљишта. Тај спор се још увек води и није окончан ни данас.

Укратко, ради се о томе да се данашња Лука простире на око 90 хектара а да се испоставило да је још 1970. године склопљен неки уговор или „самоуправни споразум“ којим је, јер је неким тадашњим планом било планирано да се Лука прошири скроз до Панчевачког моста, приобално земљиште од чак 220 хектара дато на коришћење тадашњем друштвеном предузећу „Лука Београд“ за ту намену. Садашње приватно предузеће „Лука Београд“ покушало је да се, користећи тај споразум, укњижи на свих тих 220 хектара, а град се томе противи и о томе се води спор. У међувремену, тамо никакве пренамене из Луке у грађевинско земљиште није било, планови власника су се изјаловили и власник, (а тек касније се испоставлило да је власник те фирме „Ворлдфин“ Милан Беко, што није баш лако и одмах признао) у међувремену покушава да прода Луку. Нудио ју је чак и граду по, наводно, истој цени по којој је купио али то није прихваћено.

Оно што овај случај и ову „аферу“ чини различитом од многих других, јесте да је чим је „афера“ исконструисана и чим су почели напади на градску власт у вези тога, Скупштина града, немајући шта да крије ни од јавности ни од опозиције, у жељи да се све одмах и максимално транспарентно разјасни формирала Анкетни одбор, односно Комисију, у којој су, наравно, били и представници тадашње опозиције. Комисија је одржала неколико седница, све су биле отворене за јавност, и на тим седницама су саслушавали и испитивали све функционере и личности које су пожелели, укључујући и градоначелника Београда Драгана Ђиласа који је пред камерама и гледаоцима, директно одговарао на сва питања чланова комисије.

Након тако отворене, потпуно транспарентне и демократске процедуре током које нису откривени никакви поступци градске власти који би били на штету града и грађана Београда, „афера“ је, наравно, отишла у прошлост, а оптужбе су спласнуле и утихнуле, јер је постало свима јасно да немају смисла.

По угледу на овај случај, када је током периода власти СНС-а избила и јавност узнемирила афера „Савамала“, одборничка група Демократске странке предложила је да се ствари испитају и разреше на исти начин. У октобру 2016. предложено је формирање сличне Анкетне комисије која би на сличан начин јавно испитала тај случај. За разлику од власти ДС-а неколико година раније, напредњацима није било ни на крај памети да овакав предлог прихвате и он је, већином гласова у Скупштини града, одбијен.

ank odb savamala 1

ank odb savamala 2

Како је те 2009. године изгледало јавно саслушавање – испитивање градоначелника пред члановима Анкетне Комисије и новинарима може се видети на овим сликама:

1345251_Anketna_komisija

ankodbluka

Као илустрацију како је изгледало извештавање медија о раду анкетног одбора прилажем и пар чланака из тадашњих новина:

Блиц, 16.4.2009.

„Одборници Скупштине Београда формирали су у понедељак комисију која ће испитати чињенице у вези са својином над земљиштем Луке Београд и односа градских власти у том случају.

По два члана имају Српска радикална странка и коалиција За европску Србију, а по једног ЛДП, Социјалистичка партија Србије и Демократска странка Србије.

Лука Београд и град Београд воде судски спор о власништву над великим површинама земљишта на атрактивој локацији.“

Извор: ПРЕСС, 08.06.2009

„На шестој седници Анкетног одбора поводом спора око земљишта „Луке Београд“ чланови комисије испитали су директора Дирекције за Градско грађевинско земљиште Бориса Ранковића и члана Градског већа који је саставио Меморандум о разумевању, Оливера Глишића. Председник одбора Дејан Ранђић сматра да ће крајњи рок израде комплетног извештаја бити продужен.

Директор Дирекције за градско земљиште потврдио је да се 12. марта ове године, на Сајму некретнина у Кану, на штанду града представио и пројекат „Град на води“ предузећа „Лука Београд“.

„Али ми не улазимо у детаље са којим пројектом ће се која фирма представити, само сам претпостављао да ће „Лука Београд“ приказати ову водену оазу. Долазак градоначелника Драгана Ђиласа само је показао потенцијалним инвеститорима да иза сваког пројекта који је приказан стоји град.“ – рекао је Ранковић.

Он је истакао да у урбанистичком плану до 2021. године на месту где се сада налази спорна парцела стоји љубичаста боја, што значи да ће ту бити индустријска зона, али да друге ствари нису прецизиране. Меморандум о разумевању, који је требало да буде први корак у сарадњи и решавању спора између града и „Луке“, израдио је члан Градског већа Оливер Глишић. Он је уједно био и руководилац радне групе коју су чинили чланови обе стране да би донели одлуку како ће даље поступати.

– На молбу градског јавног правобраниоца Страхиње Секулића саставио сам Меморандум о разумевању, који је са изменама, на њихов захтев, потписан 18. марта. Овај меморандум нема правну снагу и зато је правно необавезујући. Што се тиче радне групе, нисам био члан, само сам заказивао састанке обе стране и о свему обавештавао градоначелника – каже Глишић.

Члан Анкетног одбора Немања Шаровић каже да се неке ствари тек сад расплићу и да ће ових састанака бити још.

– Каква коинциденција да Глишић саставља Меморандум о разумевању и координира радном групом, док је са друге стране његов отац адвокат Милана Бека, који је један од власника „Луке Београд“ – истакао је Шаровић.

Глишић је потврдио да канцеларија његовог оца заступа Бека, али да то нема везе са његовим пословањем.

– Ја сам из приватног пословања са оцем изашао када сам постао члан Градског већа и ту нема више приче – категоричан је Глишић.

Крајњи рок израде извештаја Анкетног одбора био је предвиђен до средине јуна, али ће највероватније бити продужен.

– Током следеће седмице договорићемо се да ли ћемо још некога испитивати или ћемо почети са писањем извештаја. Искрено мислим да ће нам требати још времена, што ће продужити крајњи рок писања извештаја – рекао је председник Анкетног одбора Дејан Ранђић.

– факти:

Фонду „Ворлдфин“ продато је 2005. године 40 одсто акција „Луке“ за 40 милиона евра. Власници тог фонда су Мирослав Мишковић и Милан Беко, који сада располажу са 93,6 одсто акција „Луке“, а остатак је у власништву малих акционара.

„Лука Београд“ и град воде судски спор о власништву над земљиштем

Одборници Скупштине града формирали су средином априла Анкетни одбор који испитује чињенице у вези са својином над земљиштем „Луке Београд“ и односом градских власти према том случају

Анкетни одбор чине два члана СРС-а и коалиција ЗЕС, а по једног ЛДП, СПС и ДСС.“

10. мај 2009: Вечерње Новости,

„ИНТЕРЕСИ Београда деловањем његових представника протеклих месеци у случају земљишта Луке Београд нису угрожени. Ово је закључено на првој седници анкетног одбора Скупштине Београда за утврђивање чињеница око замљишта које користи Лука Београд.

Повод за темељно чешљање података у граду везаних за спор око 96 хектара у Луци, биле су оптужбе Савета за борбу против корупције да се градска власт на недозвољен начин покушава договорити са Луком о подели земљишта. Председник Анкетног одбора Дејан Ранђић (ЛДП) наводи да је утврђено да су те оптужбе неоправдане, мада зачуђује зашто на њих одмах нису реаговале надлежне градске службе и Јавно правобранилаштво.

– Утврдили смо да потписани Меморандум између града и Луке ни на који начин није штетан по Београд, јер искључиво подразумева начелне принципе око дефинисања развојних интереса града и предузећа Лука – објашњава Ранђић. – Ни нацрт споразума, који је Лука предложила пре месец дана и разговори на ту тему нису штетили Београду. Тог дана, када је споразум предложен, Други општински суд је донео решење о упису града на спорно земљиште, па је самим тим тај споразум постао беспредметан.

Ранђић напомиње да је Савет за борбу против корупције седам дана касније покренуо оптужбе о „незаконитом” договору града и Луке.

Анкетни одбор бавио се и односима града и предузећа “Монтмонтажа”, којем је пре пет година Дирекција за грађевинско земљиште Београда дала 15 хектара у закуп.

– У тренутку давања у закуп те парцеле град није био књижно уписан као корисник земљишта. Представници Дирекције су објаснили да то давање у закуп није било против закона. Тиме сам потпуно изненађен – наводи Ранђић. – Додатно, приликом процеса закупа тог земљишта Дирекција није одредила накнаду за остало грађевинско земљиште, коју инвеститор мора да плати. Такву накнаду обрачунала је марини “Дорћол” и свим другим инвеститорима. Пошто није дефинисана НАК “Монтмонтажа” је, наравно, није ни платила, чиме је изгубљено више милиона евра. Из Дирекције кажу да и то није против закона, али ћемо овај случај сагледати и видети зашто је тако поступано.

Ранђић наглашава да је циљ да се одреде урбанистички интереси града и да се они не вежу за имовинско-правне спорове око земљишта, какав је случај са Луком Београд. Циљ је омогућити да на инвестиције имају право сви који имају интереса и право да граде.

ПОЗВАН И ЂИЛАС

ПРВОМ састанку анкетне комисије присуствовали су градски јавни правобранилац Страхиња Секулић и представници Дирекције за грађевинско земљиште и Секретаријата за имовинско-правне односе. Они су одговарали на питања чланова комисије. На следећи састанак, у петак, позвани су представници Секретаријата за урбанизам и градоначелник Драган Ђилас.

КОМИСИЈА

АНКЕТНИ одбор града за утврђивање чињеница о земљишту које користи Лука Београд чине представници свих странака у београдској скупштини. СРС је делегирала два члана, а по једног ДС, Г 17 плус, ЛДП, ДСС и СПС.“

Advertisements