О подземним контејнерима

Град Београд је увео подземне контејнере за смеће и од 2009. до 2012. уграђено их је око 1900. То је од стране опозиције и јавности критиковано као промашај и коруптиван посао.

Иако је систем одлагања и прикупљања смећа са подземним контејнерима веома присутан у градовима Европе и света и показао је и у Београду велике предности, увођење овог система искоришћено је за надувавање још једне „афере“ и за критиковање тада актуелне градске власти.

Подземни контејнери обезбеђују низ предности. Такви контејнери постоје у великом броју светских и европских градова. Овакви контејнери се не могу премештати и представљају део инфраструктуре града, унапређују идентитет града, доносе велике уштеде, обезбеђују већи број паркинг места и више простора за пролаз пешака. Великог су капацитета, три до чак пет кубика и заузимају мало места. Постављају се у претходно изграђено бетонско корито које има поклопац. Са горње стране постоји отвор у који се убацује смеће, а пражњење се обавља уз помоћ дизалице која се уграђује на већ постојеће камионе. У контејнерима је смеће затворено па нема непријатних мириса (или се осећају много мање), а ветар не разноси смеће, нити се по тим контејнерима може претурати и извлачити рециклабилни материјали. Због великог капацитета, подземни контејнери се не морају (као надземни) празнити често, већ се могу празнити ређе и само ноћу, што смањује саобраћајне гужве.

Одређивање локација за постављање подземних контејнера није ни мало једноставан посао јер зависи од стања подземне инфраструктуре и од услова и сагласности надлежних јавних, јавно – комуналних предузећа и секретаријата и могућности површина које контејнери заузимају.

И пре усвајања Локалног плана управљања отпадом за Београд, активности на постепеном увођењу подземних контејнера у централном делу Београда биле су планиране Планом и програмом пословања ЈКП „Градска чистоћа“ за 2009, 2010. и за 2011. годину. Ове планове усваја пословодство и Управни одбор ЈКП а затим на њих даје сагласност Градско веће града Београда. Ти планови били су плански и правни основ на основу кога је ЈКП „Градска чистоћа“ спровела поступке јавних набавки за око 150 подземних контејнера у 2009. и још 1800 у 2011.

У међувремену је завршен и усвојен и Локални план управљања отпадом града Београда 2011 – 2020. године којим је предвиђена набавка и уградња још око 15.000 подземних контејнера у периоду 2012 – 2014.

Локални план управљања отпадом града Београда 2011 – 2020. године усвојен је у Скупштини града Београда 7. јула 2011. године. и објављен је у Службеном листу града Београда бр. 28/2011. од 22.7.2011. године. Може се пронаћи на овом линку на сајту града Београда:

http://www.beograd.rs/lat/gradska-vlast/1462700-lokalni-plan-upravljanja-otpadom-grada-beograda-2011-2020/

У том Локалном плану управљања отпадом, III део, све Локације за подземне контејнере наведене су у табели на странама 69. до 81. У II делу, на страни 24, процењен број потребних подземних контејнера од 3 м3 за 14 општина процењен је на 12.000. На страни 29, за одвојено сакупљање рециклажног отпада (рециклажна острва) потребан број подземних контејнера од 3 м3 процењен је на 5.500. На страни 30. пише да се предвиђа 1.800 зелених рециклажних острва са по 3 подземна контејнера.

Иако је овај план званично још увек на снази и није промењен, нова напредњачка власт је његово спровођење свакако успорила ако не и довела у питање.

Одмах по окончању јавне набавке за уградњу 1800 контејнера започела је кампања оптужби од стране фирми које нису могле да одговоре условима тендера, (што је сасвим очекивано и уобичајено) и од стране опозиоционо настројене јавности. Ипак, контејнери су набављени за цену доста нижу од процењене (процењена вредност набавке је била 716.000.000 динара а уговорени су по цени од 613.305.000 динара) и уграђени су у уговореном року. Имајући у виду ниску цену, квалитет набављених контејнера можда није био на нивоу много скупљих, углавним увозних или лиценцних контејнера чији произвођачи и заступници нису успели да добију посао. Ипак, да су поред понуде јефтинијих домаћих, купљени скупљи, увозни контејнери – аферу би било још лакше надувати и управа ЈКП „Градска чистоћа“ би свакако и у том случају била оптужена. У сваком случају, с обзиром да је ово једна од афера из тог предизборног периода пред промену власти која је довела и до хапшења и притварања руководства „Градске чистоће“ и умешаних лица, на крају једино суд може и треба да пресуди да ли је неке корупције и кршења закона у овом случају било. (Ако до суђења уопште дође, односно ако у овом случају уопште буде подигнута оптужница, јер осим снажне кампање у таблоидима и на сајтовима, основа за то изгледа да и нема.)

Оно што је уследило је, на жалост и на штету града и грађана Београда, неодржавање ових већ уграђених подземних контејнера, који су, након промене власти која је уследила, остављени да пропадају, изложени често вандализму, крађи заштитних алуминијумских плоча, насилном отварању и пренатрпавању. Да, пренатрпавању. Не би ли се „доказало“ да је набавка подземних контејнера била „промашај“ претходних власти, напредњачке власти су чак умањивале фреквенцију пражњења контејнера и они су, онако препуни и окружени смећем заиста пружали тужну слику. Један од примера и доказа за то је када је градски Секретаријат за комуналне послове потписао нови уговор са ЈКП „Градска чистоћа“ за 2015. годину – 16. априла те године, и тиме променио првобитни уговор за ту годину умањивши износ који град плаћа „Градској чистоћи“ за одржавање чистоће за 216.722.000 динара. Тиме је „Градска чистоћа“, логично, приморана да прореди своје активности, па и пражњење контејнера у граду.

prepuni

У међувремену, када би поједини изложенији контејнери, неодржавани и вандализовани, били спремни за замену, мењали су их другим моделима, вероватно скупљим, набављеним на нетранспарентан начин и монтирали их у исте, за раније контејнере ископане рупе.

На сликама су примери замењених контејнера које је накнадно набавила напредњачка градска власт.

novi kontejneri

WhatsApp Image 2017-12-24 at 19.01.38_1

Иначе, одређивање техничких карактеристика контејнера приликом објављивања тендера тако да делује као да се фаворизује један одређени понуђач је свакако лоша пракса, али је примењује и садашња управа ЈКП „Градска чистоћа“ што се може видети, на пример, из ове примедбе на тендер из септембра 2017. која је објављена на порталу јавних набавки.

http://www.nabavke.com/tdoc/documents/1592602-20170911142722.pdf

Када говоримо о техничким спецификацијама спорних контејнера (оних набављених 2009 – 2012), занимљиво је констатовати да је средином 2016. године, Скупштина града Београда усвојила је „Каталог урбане опреме“, у коме је, на страни 123. под ознаком Б.2.2.1. дефинисано како један тип подземног контејнера који се уграђује у Београду треба да изгледа и од којих материјала се израђује. Та слика и спецификација готово у потпуности одговара контејнерима који су 6 – 7 година раније и уграђивани.

http://www.beograd.rs/images/file/02469487a467dbfce4806d161f057514_5686058288.pdf

kontejneri 123

Наравно, далеко од тога да је Београд једини град који постепено прелази са надземних  на подземне контејнере, и који у том процесу наилази на проблеме. Слични проблеми и примедбе као у Београду, појављивали су се и у другим градовима где су подземни контејнери постављани. На пример, ова два чланка из Новог Сада показују да су, иначе много скупљи контејнери од Београдских (50 контејнера у Новом Саду плаћено је 27 милиона динара) имали врло брзо сличне проблеме у експлоатацији. Ипак, вероватно из разлога што их је у Новом Саду купила и имплементирала напредњачка власт, од тога није прављена „афера“ као у Београду.

kontejneri u novom sadu

Занимљив пример је и вест из Бањалуке из 2012. године где пише да је уградња једног подземног контејнера запремине око 3 кубна метра плаћена чак 57.195 конвертибилних марака.

http://www.banjalukalive.com/banjaluka/podzemni-kontejner-u-centru-banjaluke.html

banjaluka kontejner 1

Или пример из Подгорице, где пише да је за набавку 34 контејнера исте запремине од по 3 м3 из буџета града одвојено 129.370,85 евра.

http://volimpodgoricu.me/2017/11/27/za-ljepsi-grad-17-podzemnih-kontejnera-na-vise-lokacija-foto/

Било како било, подземни контејнери јесу будућност града Београда, осим ако Локални план управљања отпадом града Београда не буде промењен и ако се не одлучи да се систем врати на претходно актуелне надземне контејнере капацитета од 1,1 м3 који, ако се не празне и не одржавају, не изгледају ништа боље нити издржљивије од подземних.

Advertisements