О сечи платана у Булевару

Посечени су платани приликом реконструкције Булевара краља Александра. То је искоришћено за негативну кампању против тадашње управе града.

Дрвеће у градским дрворедима и парковима је осуђено да, пре или касније, буде посечено. Једноставно, не сме се допустити да умре од старости и само падне јер би то представљало озбиљну опасност по грађане. Такво дрвеће треба заменити новим, здравијим и млађим, чим покаже прве знаке болести и старења. Опасно је чекати први јачи ветар и видети хоће ли остарело дрво пасти или ће му се одломити нека грана, па да се тек онда посече. Сувише је трагичних догађаја забележено када је улично дрвеће падало на децу и људе да би се са тим смело ризиковати.

Када је почетком 2010. године било планирано да се изведу обимни радови на реконструкцији улице Булевар Краља Александра, поставило се питање шта радити са дрворедима платана за које је забележено да имају и по 90 година?

Са сајта „www.beograd.rs“ јануар 2010:

„На захтев ЈКП „Зеленило – Београд”, Шумарски факултет је урадио две студије о стању дрвореда у Булевару краља Александра. Резултати студија, које су рађене још 2005. и 2008. године, истоветни су када је у питању перспектива стабала и потврђују чињеницу да је овај дрворед због старости најосетљивији у граду и да га због болести и опасности по грађане и имовину треба обновити.

– У дрвореду који се налази у Булевару краља Александра од 1995. до 1997. направљени су велики пресеци на крошњама који не могу да зарасту и захватила их је централна трулеж. Остао је само један део који је здрав, а на њега се настављају гране дужине по седам и више метара, пречника од 10 до 15 центиметара. Та стабла представљају потенцијалну опасност за безбедност грађана. У протекле две године већ су посечене гране на потезу до Ђерма, али је то само привремена мера јер би због трулежи ова стабла требало врло брзо да се уклоне и замене новим – каже професор Чедомир Марковић, аутор студије која је урађена још 2008. године.

Према његовим речима, овај потез од Вуковог споменика до Цветкове пијаце има око 400 стабала и око 70 одсто је до те мере захваћено трулежом да би за неких седам до десет година требало да се замене. Детаљно је прегледано свако стабло, свака крошња, на сваком стаблу је евидентирана трулеж, а највећи део је до те мере оштећен да му нема спаса.

Дражен Тица, директор сектора одржавања у ЈКП „Зеленило – Београд”, каже да је пројектом ЦИП-а у Булевару краља Александра предвиђена потпуна реконструкција ове саобраћајнице тако да и остали комуналци својим инсталацијама улазе у зону кореновог система, и на тај начин га засецају.

– Када се ради комплетна реконструкција, потребно је да се уради и комплетна реконструкција дрвореда на том делу улице – тврди Тица и додаје да би се, без обзира на реконструкцију Булевара краља Александра, животни циклус овог дрвореда завршио за највише десет година и морао би се сећи. Можда не одједном, али сукцесивно свакако.

Садња нових стабала радиће се у сарадњи са Шумарским факултетом и Републичким шумарским институтом. Намера је да се направи једна врста округлог стола на коме би учествовали еминентни стручњаци из струке и договорили се шта је најбоље да се засади.

– Грађанима је врло битно рећи да нове саднице нису саднице од годину, две дана, већ од седам до десет година и већ су формиране. Оне ће врло брзо преузети функцију већ постојећих и зато је боље засадити их сада па за седам година имати прави дрворед, него чекати наредних десет година да се та стабла сруше па онда садити нова – тврди професор Чедомир Марковић, напомињући да ће премештањем колосека у средњи део булевара убудуће бити лакши прилаз крошњама и орезивање стабала. Он опомиње да су још неки дрвореди у најужем делу града у врло лошем стању и да ће морати да се засаде нови.“

* * *

Ово сасвим рационално објашњење, као и обећање да није у питању уништење, већ замена  постојећег дрвореда и да ће бити посађено и више платана него што их је раније било, и да ће бити посађене вишегодишње, одрасле саднице које ће веома брзо моћи да преузму функцију дрвореда није било довољно и није успело да спречи страховиту негативну кампању, једну од највећих која је обележила и у веома негативном светлу представила тадашњу градску власт.

Медији, групе грађана, невладине организације, интелектуалци и уметници, вероватно потпомогнути и подстакнути тадашњим опозиционим политичким снагама, отпочели су вишемесечну кампању током које се тврдило да дрвеће није болесно, да није старо, да га не треба заменити, да је то геноцид, дрвоцид, да је градоначелник дрвосек, неки су се везивали ланцима за стабла, атмосфера је била веома мучна и тешко подношљива за градске власти али оне су, имајући свест о одговорности према граду и исправном раду,  истрајале на овој крајње непопуларној мери. Донета је одлука да се, уз помоћ донатора, засаде нови платани, „школоване“ одрасле саднице висине преко 15 метара, које су набављене из увоза јер таквих у Србији и нема и које су веома брзо у потпуности замениле посечена стабла.

Са сајта „beograd.rs“ – новембар 2010:

„Завршена садња платана у Булевару краља Александра.

Последња плочица са поруком донатора постављена је јуче и, као што је и било обећано Београђанима, комплетна садња платана завршена је до краја новембра, наводи се у саопштењу ЈКП „Зеленило Београд”. Најдужи булевар у Београду сада има 484 стабла платана, 61 више него у старом дрвореду. Тиме је испуњен еколошко-безбедносни пројекат реконструкције булевара, јер су замењена стара и болесна стабла, која су представљала опасност за грађане и имовину.

Садња 416 садница платана почела је 19. октобра, након што су стабла сукцесивно стизала из Белгије. На тендеру за набавку нових платана, почетком октобра, изабран је најбољи понуђач: фирма „Арбор” из Белгије. Пре почетка саме садње радници ЈКП „Зеленило Београд” вежбали су процес, јер је реч о највећој садњи ове врсте у југоисточној Европи.

У року од тридесетак дана засађени су сви платани и постављена хоризонтална и вертикална заштита око сваке саднице. Након тога постављене су и плочице са порукама донатора. Један од највећих донатора у акцији „Дар за Булевар – знак да волимо Београд” јесте „Енергопројект” са 60 купљених садница. Бројне поруке донатори су најчешће посвећивали својим ближњима – родитељима, деци, момку, девојци, али и свом граду Београду. Поруке су оптимистичне природе, славе радост живљења и све су прошле лекторску контролу, јер ће на тим местима стајати дуги низ година. Укупно је било 180 донатора, од којих је 35 физичких лица и 145 друштвено одговорних компанија.

„Зеленило Београд” још једном захваљује донаторима, али и свим Београђанима на стрпљењу и сарадњи у успешној реализацији овог до сада највећег изазова. ”

* * *

Готово сви платани су се примили и седам година касније њихове разгранате крошње красе Булевар и бацају готово исте сенке као и стара стабла. Овај проблем је решен за још најмање 50 година. Ипак, веома агресивна негативна кампања оставила је свој траг, и у сећањима многих Београђана ова замена дрвореда остала је у запамћена као нешто, наводно, веома негативно што је градска власт тих година урадила.

platani

Advertisements