О Бусплус-у

2012. је уведен „Бусплус“ систем у јавни превоз. (Што, према напредњацима наводно не ваља, или је коруптивно).

Шта се за грађане – кориснике јавног превоза у Београду променило увођењем Бусплус-а? И пре су морали да плаћају превоз, цена увођењем новог ситема није повећана, само су раније куповали папирне карте које су поништавали убацивањем у отвор апарата за поништавање карата и месечне папирне маркице, а после увођења новог система плаћали су карте примицањем пластичне картице валидатору или ношењем са собом месечне пластичне картице. Контролори су постојали и раније, као и казне за оне који се шверцују. Нови систем је омогућио модернизовање, дигитализацију, праћење кретања аутобуса у реалном времену, валидатори имају чак и гласовне објаве која је следећа станица, на њиховим екранима се могу видети разне информације, уз Бусплус картице се могу остварити многи попусти, итд. Логично би било да су путници ту промену видели као побољшање.

Ипак, увођење Бусплус система почетком 2012. године искоришћено је за кампању против тадашње градске власти. Та кампања је наишла на плодно тло код грађана, јер су грађани ту кампању углавном разумели као кампању против плаћања јавног превоза и против непопуларних контролора. То је разумљиво, јефтиније је шверцовати се и не плаћати јавни превоз него плаћати. Такође, сам процес одабира пружаоца услуге је представљен у јавности као коруптиван.  Иако тада још увек није постојао Закон о јавно-приватном партнерству па овај однос није тако званично назван, може се рећи да је у питању класично јавно-приватно партнерство – ЈПП. Приватни партнер је обезбедио технологију, апарате, know-how, организацију наплате, као и контролоре, и за то је по уговору добио право да му припадне 8,53% од наплаћеног новца. Иако је напредњачка листа током кампање 2014. године најављивала да ће по доласку на власт укинути Бусплус и раскинути уговор, то се није догодило већ је пословни однос настављен на обострано задовољство. У међувремену је 2013. Турска фирма Кенткарт, која је и произвођач опреме која се користи у овом систему, купила фирме Апекс и Ланус са којима је била у конзорцијуму и тако преузела потпуну контролу над системом. Током 2017. године валидатори су постепено замењени новим и модернијим који омогућавају и плаћање превоза бесконтакним банкарским картицама преко „Paypass“ система.

За разлику од потпуно транспарентног односа Кенткарта и града, јер се тачно зна колико је приватни партнер наплатио и зарадио у том пословном односу, код јавно-приватних партнерстава које склапа актуелна напредњачка власт (на пример: „Београд на води“, или давање права на просторе за оглашавање у Београду на 25 година, затим, на незаконит начин дато право приватним превозницима да превозе путнике на одређеним линијама на 10 година, или партнерство за спалионицу у Винчи дато на рок од 30 година) – не зна се колико зарађује приватни партнер а колико град, и ти уговори су потпуно нетранспаретни и заиста су коруптивни.

Наплатом карата преко Бусплуса, град иначе приходује тренутно само око 8 до 9 милијарди динара годишње. То ни близу није довољно чак ни за ГСП, (који иначе добија 67% од те наплаћене суме) и  коме је за фунционисање потребно око 16 милијарди динара годишње. 10 милијарди динара град додаје ГСП-у у виду субвенција. ГСП иначе има око 840 аутобуса, 240 трамваја и 120 тролејбуса. Осим тога, грађане превозе и приватни превозници са 424 соло аутобуса у градским и 55 аутобуса у приградским, тзв. „потез 500“ линијама. Уз трошкове за приградске линије које држи „Ласта“, као и за  „Беовоз“ и „БГ воз“ које такође треба финансирати, буџет Секретаријата за јавни превоз је тежак чак 28 милијарди динара што је више од четвртине комплетног градског буџета.

Према потписаном уговору са „Апексом“ који важи десет година, Град стиче право да откупи „Бус плус“ систем четири године после увођења. Цена откупа у петој години експлоатације је 5,6 милиона евра, у шестој 4,6, у седмој 2,4 милиона евра, а у осмој милион евра. Иначе укупна цена опреме и софтвера са уградњом без ПДВ била је 12.153.232 евра.

 

validator busplus

Advertisements